[Epoksi Smola] Tehnika Rada

epoksi smola


Racunanje potrebne kolicine smole

Prvo i prvo, pre pocetka livenja stola potrebno je da znamo koja kolicina Epoksi smole nam je potrebna. To cemo izracunati pomocu sledece formule:

Duzina x Sirina x Debljina / 1000 x 1,1 = Kolicina smole u Kg

Gde su sve mere u centimetrima.Uz pomoc ove formule dobijamo ukupnu kolicinu potrebne smole za livenje rivera u kilogramima. Na to moramo dodati jos 10% smole ako radimo i zavrsni premaz sa epoksi smolom. U slucaju da zelimo da utapamo celu dasku onda bi smo morali da ocenimo koliko procentualno od zapremine zauzima daska i oduzmemo to od ukupne kolicene smole,daske obicno nose oko 60%-70% ukupne zapremine kalupa. Casting Resin Smolu za livenje stolova mozete naci ovde.


Pravilan odnos A i B komponente

Jedna od najvaznijih stavki prilikom rada sa smolom je pravilan odnos komponenti. Da bi smo minimalizovali sansu za jednu od najcescih greski u radu sa Epoksi smolama,netacan odnos komponenti, moramo ovome posvetiti posebnu paznju. Odnos Epoksi smola se uvek izrazava tezinski, tj. u gramima,na vagi. Posto zapreminski odnos ume da bude neprecizan a smole su osetljive i na male promene odnosa treba izbegavati upotrebu zapreminskog odnosa tj. koriscenje merica. Treba znati i da je epoxy smola posebno osetljiva na manjak B komponente (ucvrscivac) a a ne toliko i na njegov visak,zato je mnogo bolje staviti malo vise ucvrscivaca nego manje,ali se nikako ne preporucuje,ako se iz nekog razloga vec nismo u mogucnosti da odmerimo tacan odnos.


Mesanje A i B komponenti

Sledeca izuzetno bitna stavka je pravilno mesanje i sjedinjavanje komponenti. Epoksi smola dvokomponentni materijal gde su A i B komponenta razlicite viskoznosti/gustine. Posto je A komponenta dosta viskozna/gusta,ima tendenciju da u sebe vezuje mehurice vazduha koji iz nje tesko izlaze. Iz tog razloga nesmemo da koristimo metode brzog mesanja rucno ili mikserom.Da bi tokom procesa mesanja minimalizovali sansu za stvaranje mehurica vazduha koje cemo posle morati da isterujemo, koristimo metodu laganog rucnog mesanja . Ako imamo vecu kolicinu Epoksija onda koristimo mikser ali ga ogranicimo na 300 obrtaja/minuti. Rucno se mesa lagano 5 minuta,a mikserom 2-3 minute na brzini ispod 300 obrtaja/minuti. Posto je A komponenta promenljive viskoznosti/gustine koja zavisi od njene trenutne temperature, da bi smo A komponentu uopste mogli sjediniti sa B komponentom mi moramo A komponentu dovesti na radnu temperaturu koja se krece od 20 do 25 stepeni celzijusa i koja nebi trebalo da izlazi iz tog temperaturnog opsega. To znaci ako je smola hladna ,moramo je zagrejati sto je slucaj zimi,a leti kada je smola topla moramo je rashladiti. To radimo zimi tako sto smolu unesemo u toplu prostoriju ili ambalazu ubacimo u toplu vodu na par minuta, a leti je rashladimo u frizderu na radnu temperaturu.Treba naglasiti da treba obratitu paznju da smola nikako nedodje u kontakt sa vodom. Ako se koristi epoxy smola u boji onda je toniramo pre pocetka mesanja i sve mesamo zajedno. Ako smolu moramo da lijemo iz vise slojeva onda toniramo svu kolicinu A komponente koju cemo koristiti. Onda delimo iztoniranu A komponentu na onoliko delova koliko cemo imati slojeva. U te podeljene kolicine dodajemo B komponentu tek onda kada dodju na red za livenje.


Isterivanje vazduha iz epoxy resin-a

Da bi Epoksi smola bila na oko sto lepsa u njoj nesme da bude zarobljenih baloncica vazduha koji joj umanjuju vizuelni karakter i prave probleme u zavrsnoj obradi. Za minimalizovanje ucestalosti vazdusnih mehurica smola mora biti dovedena na radnu temperaturu koja se krece od 20 – 25 stepeni celzijusa. Posebnu paznju obratiti da se postupak mesanja obavi polako uz sto manje buckanje. Vazduh se iz smole izbacuje tako sto se smoli blago povecava temperatura uz pomoc izvora toplote kao sto su Rucna Baklja ili Molerski Fen na topao vazduh za paljenje drveta. Posto smola ima promenjljivu gustinu koja zavisi od njene temperature to znaci sto je smola toplija to je i tecnija i vazdusni baloni lakse izlaze i nje. Baloni kada se popnu do povrsine nece sami da puknu vec moramo preko njih preci sa izvorom toplote da bi pukli. Ako balon ostane na povrsini i osusi se,puci ce sam od sebe,ali u tom slucaju ce nam ostati rupica na povrsini. Da bi se vazduhu olaksalo izlazenje na povrsinu lijemo smolu u tanjim slojevima od oko 1,5mm – 2mm. Samim tim ne rizikujemo izazivanje Exotermicke reakcije zagrevanjem smole radi isterivanja vazduha. Kada smolu zagrevamo sa Bakljom ili Fenom netreba je peci na jednom mestu vec ovlas prelazimo preko nje da bi se toplota ravnomerno rasporedila. Postupak isterivanja vazduha se mora ponoviti sa svakim slojem smole, bio on deblji prilikom livenja ili tanak prilikom premazivanja.


Izlivanje slojeva

Posto svaka smola po tehnickoj specifikaciji ima propisanu maksimalnu dozvoljenu debljinu livenja,moramo obratiti paznju da nepredjemo ogranicenja inace rizikujemo pojavu Exotermicke reakcije. Ogranicavanjem debljine odlivka na 1,5mm – 2mm ne samo da uveliko smanjujemo sansu da dodje do pregrevanja smole vec i u mnogome olaksavamo isterivanje vazduha iz nje.Treba obratiti paznju da pauza izmedju slojeva bude ne kraca od 10h in duza od 24h. Ako lijemo sloj na sloj sa pauzom izmedju slojeva kracom od 10h u zavisnosti od kolicine smole i debljine odlivka rizikujemo pregrevanje smole. A ako je pauza izmedju slojeva duza od 24h, smola ce zavrsiti A fazu susenja tj. meko susenje i dobice visok sjaj na povrsini. Ako bi na tako povrsinski suvu smolu sa visokim sjajem izlili sledeci sloj smole pojavio bi nam se vizuelno vidljiv presek/sastav slojeva. Ako kojim slucajem smolu nismo stigli da izlijemo u vremenskom prozoru od 10h-24h moramo da sacekamo 4 dana da smola postane dovoljno tvrda za smirglanje i osmirglamo je grubom smirglom 220 – 320. Na taj nacin smo neutralisali visoki povrsinski sjaj i kada se na tako ismirglanu povrsinu izlije ili premaze novi sloj smole ona se sjedinjuje u jedinstvenu celinu bez ikakvih vidljivih znakova ili pokazatelja da je radjeno iz vise slojeva. Na ovaj nacin vremenski razmak izmedju slojeva bez ikakvog problema moze biti i nekoliko meseci, ako ne i godina.


Exotermicka reakcija/Prokuvavanje

Jedna od najneprijatnijih gresaka prilikom rada sa smolom je Exotermicka ili jednostavnije receno Termicka reakcija smole koja oznacava prelazak smole preko temperaturne tacke bez povratka iliti ulazak u lancanu reakciju. Posto smola prilikom faze polimerizacije/susenja generise temperaturu koja joj i pokrece samu reakciju moze da se desi da smola PROKUVA usled:

  • visoke spoljnje temperature vazduha
  • visoke startne temperature smole
  • preteranog zagrevanja smole izvorom toplote radi neutralisanja baloncica
  • mesanja prevelike zapremine smole u istoj posudi
  • livenje prevelike debljine smole u jednom sloju
  • vise navedenih faktora u kombinaciji sa vecom ili manjom ucestaloscu svakog od njih

Nivelacija kalupa/stola

Dobro proveriti nagib i nivelaciju stola ili kalupa ili radne povrsine da nebi doslo prelivanja smole preko ivica kalupa ili preko povrsina.


Dihtovanje kalupa

Jos jedna od ucestalijih gresaka prilikom rada sa epoksi smolom je i nedihtovanje elemenata za kalup. Da smola nebi mogla da procuri ispod i okolo elemenata koji se liju moramo obratiti paznju da daske budu dobro obradjene na dimenzije kalipa ili obrnuto. Pre stavljanja dasaka u kalup iste moramo obraditi Akrilnim silikonom koji ce pomoci da daske doro zadihtuju za kalup i da ne dozvole smoli da procuri ispod ili okolo njih.

Spoljasnji uslovi

Epoksidna smola je osetljiva na spoljasnje uslove i to najvise na dve stvari:

  • vlaznost vazduha
  • spoljasnja temperatura

Ostale Tehnicke specifikacije Epoksi Smola

TEHNICKA SPECIFIKACIJA
Odnos Mesanja:               Tezinski:          A : B = 100 : 35
                                       Zapreminski:    A : B = 100 : 38

Radnost:                          Temperatura   10° C      20° C         30° C
                                       Vreme             70 Min.     60 Min.     40 Min.
                                                             Radna Temperatura minimum 10° C

Pocetak Stvrdnjavanje:   Temperatura  10° C              20° C            30° C
                                        Vreme            24 – 28 hrs.   12 – 24hrs.    8 – 12 hrs.

Susenje:                                                  3 – 4 dana otpornost na mehanicku obradu
                                                               7 dana do otpornosti na hemikalije I UV na 20° C

Sledeci Sloj:          Bez Smirglanja         18h-28h
                             Sa Smirglanjem        Posle otpornosti na mehanicku obradu (2 – 4 dana)

Potrosnja:             kao Primer                 oko. 0.1 – 0.2 kg/m2
                            kao Zastitni Premaz   oko. 0.2 – 0.4 kg/m2
                            za livenje stolova      Sirina(cm) x Duzina(cm) x Debljina(cm) / 1000 x 1.1

Shelf Life:               24 meseca

Gustina:                 Comp. A 1.12 kg/litre
                              Comp. B 1.00 kg/litre
                              Comp. A+B 1.09 kg/litre

Gubitak Tezine:                        0.3 %  (posle 28 dana)

Kompresivna Snaga:                > 70 N/mm2

Prijanjajuca Sila:                       > 1,5 N/mm2